У гостима код руских добровољаца и падобранаца
На позив Савеза падобранаца Русије нашу земљу је посетила делегација из Републике Српске и Србије. Министара за рад и борачко-инвалидску заштиту Петра Ђокића и јавне посланике примила је Државна дума, Тројице-Сергијева лавра, присуствовали су егзибиционим наступима руске војске.
А последњег дана посете у Москви је протекао сусрет са ветеранима бојевих дејстава на Балкану: сетили су се битке на Заглавку, преминулих другова, а уједно су алудирали да су сви још „у строју“.
Говори Сава Цвијетиновић, председник удружења српско-руског пријатељства Завет из Бијељине.
И сам сам био активни учесник овог рата и ту тековину коју имамо, Републику Српску, ценим више него било шта на свету. А у томе су нам свакако помогли руски добровољци. То што их није послала Русија, то што су они, вођени свом љубављу према српском народу дошли, тим више ценимо њихову жртву у овом рату.
Између осталог, односи Русије и Републике Српске не базирају се само на прошлости. У току посете разматрани су разни пројекти.
Разговарали смо о могућностима економске сарадње и Русије. О томе је било говора и у Думи и током сусрета са губернатором Калужске области. Очекујем да ће у наредном периоду доћи до неке конкретне сарадње. Постоји интерес од једне авиакомпаније у Русији да успостави неке, за почетак, чартер летове за Бања Луку како бисмо имали директну везу.
Говорило се и о Косову, нису узалуд међу домаћинима српске делегације генерал-потпуковник Николај Стасков, једна од кључних фигура Марша на Приштину 1999. године, и како истиче Љубиша Ристић из Завета, човек кога ће српски народ дуго памтити.
У српском народу је потпуно занемарен један догађај, који је од колосалног значаја. Наиме, када је након завршетка НАТО-агресије на Југославију руска војска ушла у Приштину, она је спасила више десетина хиљада српских живота јер потоњи догађаји су показали да је био припремљен погром над православним народом и да је једино улазак руске војске спречио да се деси сурова егзекуција над невиним становништвом.
Љубиша Ристић каже да је посета Москви била и свечана и радна истовремено. Мада најважнији није чак ни акциони план, већ атмосфера српско-руског пријатељства, истакао је наш саговорник.
http://serbian.ruvr.ru/2013_09_18/U-gostima-kod-ruskih-dobrovoljaca-i-padobranaca/
Привет братишка, где ты в нашем хуторе видел Дон, до него 160 км.
Уж не знаю, с чего это вы, Михайловичи, так взъелись на меня… Милая Наташенька, географию я знаю весьма неплохо. И нигде не писал, что в хуторе протекает Дон. НИГДЕ Я ЭТОГО НЕ ПИСАЛ! Я далеко не всегда бываю правым, и если мне указывают на какие-то огрехи, умею признавать ошибки; но приписывать мне огрехи несуществующие не следует.
Выхватить из всего массива данных некий пункт, который показался неправильным, без привязки к контексту, не разобравшись, невесть по какой причине начать непонятные нападки… Вы ведь неправы полностью: прежде всего, в том, что решили вынести это всё своё недовольство на всеобщее обозрение. Вы ведь этого хотели, чтобы все видели? Ну что ж, любуйся, белый свет, как истинные казаки-патриоты брата-отщепенца мордуют!.. Не стыдно?..